Joko Ogava svrstava se među najbolje savremene japanske pisce. Rođena je 1962. godine i do sada je objavila preko dvadeset fikcionalnih i nefikcionalnih dela, a prema njenim romanima snimljeni su i filmovi. Dobitnica je svih prestižnih književnih nagrada u Japanu, između ostalog, ponela je Akutagavinu nagradu za Dnevnik trudnoće, kao i čuvenu Tanizakijevu nagradu za knjigu Minin marš. Dela joj se prevode širom sveta, a u Japanu su među najčitanijima. - više o tome-

Roman Suparnice, objavljen 1918 godine, svakako pripada najznačajnijim delima Kafu Nagaija. Odabravši da radnju romana smesti u Tokio skraja ere Meidi, tačnije u okrug Šimbaši, koji je tada bio poznat po gejšama, Kafu na pozornicu izvodi skupinu živih likova koji igraju svoju dramu ispunjenu zabranjenim ljubavima, sumnjivim spletkama i nemilosrdnim suparništvom. U prvom planu su gejše – neke moćne i okrutne, neke nejake i dirljive, druge pak grube i nametljive – ali sve zaokupljene time da pronađu svoje mesto u svetu i nekako napuste zanimanje kojim se bave. - više o tome-

Zlatni paviljon je jedno od najznačajnijih dela koje je napisao Jukio Mišima. Zasnovano je na stvarnom događaju iz 1950. godine. Roman opisuje složeno patološko ponašanje i zločin iz očaja, koji je izvršio jedan mladić, student zen-budizma, za vreme priprema za sveštenički poziv u hramu u Kjotu, remek-delu budističke arhitekture, starom više od petsto godina. Budući sveštenik – ružnog lica i od detinjstva mucavac – patio je opsednut nedostižnom lepotom Zlatnog paviljona. Na užas svih Japanaca, dvadesetjednogodišnji Mizogući, kome je lepota Zlatnog paviljona bila životni problem, spalio je ovaj istorijski spomenik i budističko svetilište, koje je podigao veliki šogun Ašikaga Jošimucu (1358–1408), vojskovođa, esteta i veliki poklonik zenitizma. Japanci su ubrzo obnovili Zlatni paviljon, svoje nacionalno blago, a Mišima je napisao svoje remek-delo.