Početna >>Joko Ogava - "Bazen"
Joko Ogava - "Bazen"
Detalji

Joko Ogava svrstava se među najbolje savremene japanske pisce. Rođena je 1962. godine i do sada je objavila preko dvadeset fikcionalnih i nefikcionalnih dela, a prema njenim romanima snimljeni su i filmovi. Dobitnica je svih prestižnih književnih nagrada u Japanu, između ostalog, ponela je Akutagavinu nagradu za Dnevnik trudnoće, kao i čuvenu Tanizakijevu nagradu za knjigu Minin marš. Dela joj se prevode širom sveta, a u Japanu su među najčitanijima.U Ogavinim romanima protagonisti su uglavnom žene. U njihove živote čitalac biva uvučen pronicljivim spisateljicinim opisima onoga što one, najcešće kao u iskrivljenom ogledalu, primećuju i osećaju, ili odbijaju da vide. Ton dela je promenljiv: od nadrealnog, preko grotesknog – ponekad s primesama šaljivog – do psihološki dvosmislenog i često duboko uznemirujućeg. Ogavu snažno privlače motiv vode i snovi, a facinirana je fizičkim i mentalnim poremećajima. Piše jednostavno i mirno. Na površini sve izgleda spokojno. Ali njeno umeće leži u tome što joj polazi za rukom da nas obuzme i povede ka onome što je izvan očekivanog. Najpoznatija Ogavina dela su Profesor i kućna pomoćnica, Hotel Ajris, Treći prst ...
Bazen je prva knjiga Joko Ogave koja je objavljena na engleskom jeziku i odmah je doživela veliki uspeh. Nagradena je priznanjem Širli Džekson, koje se dodeljuje za izuzetna književna ostvarenja na polju psiholoških romana i priča s elementima fantastike i horora. Tri izvrsno napisane novele predstavljene u ovoj knjizi, pokazuju autorkino umeće da sačini napet zaplet koji čitaoca cesto dovodi u nedoumicu. U svakoj prici, naratorski glas je ravan, emocionalno udaljen, i u sve tri priče glavne junakinje su žene. Knjigu prožima atmosfera jezivotosti kakva se javlja u noćnoj mori, te opasan osećaj da lepota i bol mogu postojati istovremeno. Ogavina pripovedna tehnika mogla bi se uporediti sa iskrivljenim ogledalom: uobičajene reakcije su toliko iskošene da se pretvaraju u nešto potpuno neočekivano: slike se ređaju i povezuju na veoma iznenađujuće načine. U zavisnosti od čitaoca, to može da izazove čuđenje ili čak neku vrstu gađenja. (Naslovna priča govori o mladoj devojci Aji, koja se hvata ukoštac s rastućim osećajem otuđenosti od sopstvene porodice. Njeni religiozni roditelji odgajili su je zajedno sa napuštenom decom koju su prihvatili na čuvanje u sirotište nazvano Svetionik. Porodične fotografije ispunjene su lišcima siročića, „a tu sam i ja”, kaže Aja, „izgubljene među njima”. Jedino dete s kojim oseća povezanost jeste dečak po imenu Đun. Aja svake nedelje odlazi na njegove treninge plivanja, i posmatra ga. Uživa u prekrasnim pokretima Đunovog tela, ali je nemogućnost da do kraja razvije strast koju oseća, dovodi do novog, nepoznatog iskustva. U njoj se razvija pakost i ona otkriva gotovo čulno zadovoljstvo u tome da muči maleno siroče koje joj je prepušteno na brigu. Ogava smešta jedno kraj drugog uzvišeno i odurno, kao da želi da pokaže koliko su zapravo bliska ta dva osećanja. I druge dve priče pokazuju autorkinu veštinu da prikaže fine nijanse okrutnosti. U Dneviku trudnoće, za koji je spisateljica dobila prestižnu Akutagavinu nagradu, još jedan udaljeni posmatrač: žena kod koje iz nekog razloga izostaju očekivane reakcije. Ona beleži teskobu i mučninu svoje sestre u trudnoći, pritom uživajuci u sopstvenom apetitu: „Mislim na nju, sklupčanu u krevetu, okruženu svim tim mirisima i široko otvorim usta da sa zalogajem mesa progutam i tamu.” Ovde Ogava koristi mocno književno sredstvo, često u dečjim pričama: u jukstapoziciju stavlja udobnost i strah, topli dom i blesak zuba. Nabijena dvosmislenošću, priča je strukturirana kao dnevnik, koji devet meseci sažima u niz nepovezanih trenutaka, pri čemu su zapažanja junakinje uvek čudna i potpuno neočekivana.
Poslednja priča, Studentski dom, iako najtradicionalnije ispričana, zapravo je najneobičnija, skoro bizarna. Veza između poznatog i opasnog ovde je posebno naglašena i čvrsta. Žena priprema sve što je potrebno kako bi smestila svog nećaka u studentski dom u kojem je i sama svojevremeno živela. Nakon što se doselio, njen rođak nestaje. Ili se bar tako čini. Male tajne o kojima je samo načula pre mnogo godina počinju da se šire pred njom i mesto koje je nekoć smatrala drugim domom sada izgleda strano. „Imala sam osećanje da me je neka nepoznata sila dovela u ovaj neverovatni položaj i govorila sam sebi da će se sve uskoro završiti i svet će se opet vratiti u svoje normalno stanje.” Ogava pušta citaoca da veruje kako priča ide ka tužnom, ali izvesnom objašnjenju: rec je, nažalost, o nesreći. Ali onda naglo menja smer pripovedanja – i odlazi u nepredvidljivo, neočekivano, zapanjujuće. Dok se junakinja penje stepenicama da otkrije tajnu studentskog doma, zapravo se čitava zbirka završava misterioznim podsećanjem: duboka, zapretena osećanja su tu, baš nadohvat naše ruke.)

Cena bez PDV-a: 600 dinara