Početna >>"Srpske narodne bajke"
"Srpske narodne bajke"
Detalji

Kolekcija sadrži 21. bajku. Delatnost Vuka Karadžica (1787-1864), ogromna i mnogostrana, presudna je u uoblicavanju narodnog jezika i srpske književnosti na narodnom jeziku. Kao književnik, Vuk je opisao narodni život, narodne obicaje i istoriju srpskog naroda. Roden je u selu Tršic kod Loznice, u porodici koja se u prvoj polovini 18. veka doselila iz stare Hercegovine, u kojoj su negovani narodna pesma i drugi oblici usmenog stvaralaštva. Sabravši narodne umotvorine, pokazao je da prava velika srpska poezija nije ona koju su stvarali uceni ljudi za uzan krug posvecenih nego ona koja je nastala i živela u narodu i da na njenim temeljima treba ubuduce da se razvija citava književnost. Zbog ovih ideja u Srbiji je stekao mnoge protivnike, medu kojima su bili i najmocniji ljudi njegovog vremena. Posle gušenja Prvog srpskog ustanka protiv Turaka (1804-1813) otišao je u Bec, u kome je živeo i objavio svoja najznacajnija dela. Vukova zbirka narodnih pesama, objavljena pod naslovom Srpske narodne pjesme, obuhvata cetiri knjige. Knjigu narodnih poslovica objavio je 1836. a knjigu narodnih pripovedaka 1821. i 1853. Njegov Srpski rjecnik (1852), istumacen nemackim i latinskim recima, sadrži oko 47. 000 reci sakupljenih sa šireg jezickog podrucja, i predstavlja enciklopediju srpskog narodnog života. Iako je u svom narodu bio osporavan, Vuk Karadžic je u stranom svetu stekao priznanje i podršku najistaknutijih evropskih duhova. Medu njima su bili najveci nemacki pesnik Gete, braca Jakob i Vilhelm Grim, koje je posecivao u njihovom domu u Berlinu. Pod narodnim pripovetkama Vuk je razumevao one narodne pripovedne tvorevine u prozi koje su nastajale neznano gde i ne zna se kada u narodu, i koje su smišljali i pripovedali njihovi nepoznati tvorci, a zatim su se one pamtile i prenosile dalje usmenim putem. Uspeo je da im da trajan pisani vid, tako da bi ih „mogao i ucen citati i prost slušati“, kako je sam govorio, spasao ih je od zaborava i sacuvao kao dragoceno književno naslede.

Cena bez PDV-a: 1.200 dinara