Prevod s japanskog MATEJA MATIĆ

Kada mladi i bezazleni Sanširo Ogava napusti mirnu i uspavanu provinciju Kjūšū i stigne u vrtešku modernog Tokija da započne studije na Carskom univerzitetu, pred njim se otvaraju tri sasvim različita sveta: distancirani akademski krugovi, koji deluju nedostižno, tradicija njegove porodice i rodnog kraja i opojni, blještavi svet moderne i urbane omladine. U tom novom svetu, u kojem se zapadne ideje silovito prepliću s japanskim nasleđem, Sanširo upoznaje zagonetnu, nezavisnu i prelepu Mineko – ženu koja u njemu budi osećanja kakva nikada ranije nije iskusio…
Kroz prepoznatljivu suptilnost i psihološku dubinu, Nacume Soseki majstorski oslikava univerzalno iskustvo odrastanja,
promašenih prilika, usamljenosti i potrage za sopstvenim mestom u društvu koje se nezaustavljivo menja, kao i dirljivu priču o prvoj, nedorečenoj ljubavi…

Najjači utisak koji ova knjiga ostavlja – koji ćete možda pamtiti čak i ako zaboravite pojedinosti – jeste osećaj svežine i slobode. Izbor mladog studenta za glavnog junaka dobar je način da se taj utisak oliči, jer se većina nas, zapravo, seća takvog osećanja samo iz vremena kada smo bili približno Sanširovih godina (23); upravo ta percepcija olakšava atmosferi knjige da prodre u čitaočevu svest, kao da je on sam zapravo bio taj ozbiljni, pomalo neodređeni mladić koji 1908. godine dolazi u Tokio. Da su Tanizaki ili Mišima pokušali da napišu takvu priču, nesumnjivo bi Sanširovoj neodređenoj zaljubljenosti u Mineko pripisali patološku crtu, videći u tome glavni izvor književnog interesovanja. Mnogi Sosekijevi savremenici takođe su imali slične dekadentne sklonosti, pa je, stoga, japanska književnost zaista imala sreće što ju je stvarao neko ko je mogao da se uzdigne iznad tog nivoa.

Sanširo je inače prvi deo kultne Sosekijeve trilogije koju još čine romani Zatim i Kapija.