Mišel Onfre (1959), doktor filozofije, narastao je u vodećeg, izazovnog i izuzetno prihvaćenog francuskog mislioca. Njegova najznačajnija dela su: „Umetnost življenja”, „Vajanje sebe” (nagrada Medisis 1991), „Politika pobunjenika”, „Teorija zaljubljenog tela”… „Ateološka rasprava” objavljena je početkom 2005. i iste godine prodata u više od dvesta hiljada primeraka. Prevedena je na desetine jezika. Onfre je napustio državno obrazovanje i osnovao Narodni univerzitet u Kanu (Normandija) i u drugim francuskim gradovima, na kojima besplatnu filozofsku nastavu prati na hiljade studenata.

Optužuju vas da želite da stvorite jednu novu religiju – i to ateističku… – Da, ali to je smešno. Otvorite moju knjigu i pokažite mi u kom pasusu kažem da treba stvoriti ateističku religiju! Izazivam svakog da mi kaže: „Evo stranice i evo rečenice koje mi dopuštaju da tvrdim kako vi želite da stvorite ateističku religiju!” Neću da se branim od nečeg što nikad nisam rekao. Nikad nisam rekao da želim ateističku religiju. Nikad to nisam rekao! Rekao sam da treba raskrstiti s religijom i umesto toga preći na filozofiju. Prestanite da ljude smatrate kretenima i budalama, da pričate priče za malu decu u kojima kažete: „Evo nekog ko je čovek, ali ko to nije, a istovremeno i jeste. Evo nekog ko je Božji sin, ima majku, ali ona nije imala seksualni odnos s njegovim ocem. A njegov otac razdvaja more kako bi proveo svoj narod, pa se to more opet zatvara. On umire, ali posle tri dana još je živ!”

Zato prekinimo s pričama za malu decu. Mitologija je lepa, ali hajde da pređemo na nešto drugo i zakoračimo u filozofsku eru koja će nam dozvoliti da kažemo: „Vi ste sad odrasli, naš život je zapisan u vremenu, ostarićemo, umrećemo, nestaćemo i nema ničeg posle smrti. Naš život je kratak i zato ga iskoristimo što bolje umemo. Svaki izgubljen sekund je zauvek izgubljen ako nije proslavljen.” To je ono što vam nudim i to, de facto, predstavlja hedonističku filozofiju, nipošto ateističku religiju.