Prevod s japanskog i pogovor Danijela Vasić

Divlja guska (1911–13) je prvi roman na srpskom jeziku i ujedno najvažnije delo jednog od najvećih japanskih pisaca. Radnja romana smeštena je u Tokio krajem 19. veka, kada je Japan bio na značajnoj društvenoj prekretnici, u sudaru starog i novog, stranog i domaćeg. Kroz isprepletane životne priče, Ogai osvetljava stavove i običaje Japana u naletu nadolazećih promena. To je pripovest o neostvarenoj ljubavi. Narator sa simpatijama priča o događaju iz svojih studentskih dana, čiji su junaci njegov drug, Okada, i prelepa Otama. Mlada Otama, poklekla pod teretom siromaštva i brige za ostarelim ocem, postaje naložnica jed- nog zelenaša. Očajnički žudeći za izbavljenjem, zaljubljuje se u naočitog studenta medicine, Okadu, koji svakodnevno prolazi pored njene kuće. Ipak, Otama se nikada nije odvažila da mladiću iskaže svoje osećanja. Ona je kao divlja guska, čezne za slobodom, za nepreglednim prostranstvom koje se pruža negde izvan njenog prozora. Ali, junak u kog je polagala sve nade, postaje čovek koji nehotice ruši sve njene snove. Divlja guska je roman o životnim putevima koji se ukrštaju i razdvajaju, o slučajnim susretima i izneverenim nadanjima. Uz ovu pripovest, sazdanu od misli i delanja njenih junaka, pisac beleži i svoja pronicljiva, oštroumna zapažanja o ženskoj psihi i o različitim stanjima čovekovog duha. Roman krasi neodoljiva romantičnost, a dirljiva priča u kojoj se prepliću se dva viđenja istih događaja, nijednog čitaoca neće ostaviti ravnodušnim.

Mori Ogai (1862−1922), japanski književnik, prevodilac, književni kritičar i istovremeno vojni lekar i naučnik, jedan je od nosilaca modernizacije u Japanu krajem 19. i početkom 20. veka. Značajno je uticao na razvoj savremene japanske književnosti. Rođen je kao Rintaro Mori i u svojoj devetnaestoj godini postao je najmlađi lekar sa licencom u Japanu. Stupio je u vojsku, koja ga je ubrzo poslala na četvorogodišnju specijalizaciju u Nemačku. Svoja prva dela stvarao je crpeći inspiraciju iz uzbudljivog iskustva koje je poneo iz Nemačke, kao i iz svoje ljubavi prema evropskoj književnosti. Sa nemačkog jezika prevodio mnoge svetske pisce. Doprineo je da se u Japanu usvoje pravila i tehnike zapadnoevropske literature. Međutim, uvidevši da je prihvatanje zapadnih uticaja u Japanu postalo površno i nekritičko, Ogai se okrenuo traganju za sredstvima kojima će japansku tradiciju postaviti rame uz rame sa inovacijama iz evropske kulture. Među njegovim značajnim delima su: Igračica, Vita seksualis, Divlja guska, Poslednja volja Okicu Jagoemona, Porodica Abe, Gazda Sanšo i Takase čamac.