Prevod s japanskog Dragan Milenković

Ðuniciro Tanizaki (1886-1965) je jedan od najznačajnijih japanskih prozaista moderne epohe i jedan od retkih pisaca koji je još u ranoj mladosti bio prihvaćen i od zahvalnih japanskih čitalaca i od uglednih kritičara. Vrlo rano, kada još nije bio dostigao šezdesetu, smatran je živim klasikom i postao je jedan od najprevođenijih japanskih pisaca posle Drugog svetskog rata. Književnu karijeru započeo je 1909. objavljivanjem pozorišne jednočinke, ali je javnost saznala više o njemu tek iduće godine, kada je objavio svoju prvu kratku priču „Majstor tetoviranja“. Njegovi najznačajniji romani su Ključ, Sestre Makioka, Ukus koprive, Živi pesak, Naomi, Šunkinov portret, Slepčeva priča... Pored priča i drama, pisao je scenarije za neme i zvučne filmove. Njegov scenario Zmijska požuda poslužio je režiseru Kendiju Mizoguciju za filmsko remek-delo Legenda o Ugetsu.

Tematiku romana Ključ Tanizaki je delom uzeo iz svoje životne price. Njegov brak, koji nije bio srećan, završio se tako što je bukvalno naveo svoju ženu Cioko da stupi u ljubavnu vezu sa njegovim prijateljem piscem Haruom Satoom. Psihološki uticaj takve stresne situacije na muškarca, prikazao je i u nekoliko svojih autobiografskih priča i drama. Opsednut fizičkom lepotom svoje žene, glavni junak romana Ključ sve dublje iskušava tamne strane svoje duše, uvlačeći u njih ženu, ćerku i prijatelja. U opšteljudskoj galeriji zamršenih likova, čija je drama posledica biološke uslovljenosti coveka, Tanizaki plete nerazmrsivu i tragičnu sudbinu glavnog junaka.