Roman o najlepšoj i najobrazovanijoj ženi svog vremena i o pokolju protestanata 1572.u Parizu. Spletke, burne ljubavi, ubistva, prevare i trovanja na Francuskom dvoru.

Aleksandar Dima (1802–1870), jedan od najpopularnijih francuskih pisaca, začetnik je takozvanog romana-feljtona. Talentovan pisac bogate fantazije i živog duha, podjednako uspešno se oprobao u pozorišnim delima i u istorijskim romanima. Već 1806. godine ostaje bez oca, generala u Napoleonovoj vojsci. Inače, Dimin otac je otpušten iz vojske, te nije čudo što je umro sa mržnjom prema Napoleonu kome se celog veka divio. Mali Aleksandar je odrastao uz majku koja nije sputavala njegov avanturistički duh. Bili su strašno siromašni, iako su imali vezu sa francuskim plemstvom. Majka Mari-Luiz nije mogla da ga školuje, ali ga je naučila da čita i piše. Pravi je primer nekoga ko je gutao knjige. S dvadesetak godina je otišao u Pariz u potrazi za svojom srećom. Učestvovao je u francuskoj politici toga doba i kasnije je o tome i pisao. Dobio je sina (koji je takođe bio poznati pisac Aleksandar Dima sin) u Parizu 1824. godine sa krojačicom Mari-Katarinom, ali ga je priznao tek 1831. godine.

Najpozantije delo mu je avanturistički roman Tri musketara, poznat po zanimljivom zapletu, mnogim pustolovinama i simpatičnim i hrabrim junacima – d’Artanjanu i njegovim prijateljima, koji je doživeo i nekoliko nastavaka Dvadeset godina posle, Deset godina kasnije (Vikont od Braželona, Luiza od Valijera i Čovek sa gvozdenom maskom). Po čitanosti izdvajaju se još nekolicina dela: Kraljica Margo, Grof Monte Kristo, Crna Lala, Robin Hud, Četrdeset pet vitezova, Napoleon… Uticaj Diminih istorijsko-avanturističkih romana osetio se gotovo u celoj evropskoj popularnoj literaturi a bio je itekako poznat u svoje vreme, a zahvaljujući nekim delima, veoma je čitan i dan-danas. Napisao je, što sam, što u saradnji s drugima, oko 300 romana i drama. Poznat je po stvaranju prve istorijske drame Henrik III i njegov dvor.