Ilustracije: Ko­sta Mi­lo­va­no­vi­ć

Či­tao sam s ra­do­šću i sa osme­hom na li­cu Kra­go­vi­će­ve pri­či­ce i pe­smi­ce i po­no­vo se odu­še­vlja­vao nje­go­vim ume­ćem da svo­jim pe­sma­ma i pri­ča­ma pri­đe sa­svim bli­zu sa­vre­me­nom de­te­tu. Je­zik sva­ko­dne­vlja mu ni­je stran, de­te po­štu­je i zna da ono vi­še zna ne­go što mi sta­ri­ji mi­sli­mo da zna. Po­zna­je do­bro psi­ho­lo­gi­ju de­te­ta. I vre­me­na.
Ma­što­vi­to­sti mu ni­ka­da u li­te­ra­tu­ri za de­cu ni­je ne­do­sta­ja­lo, li­ko­ve iz ži­vo­tin­skog sve­ta ume­šno obla­či u ka­rak­te­re čo­ve­ko­ve, i ni­je mu te­ško da re­ši pro­blem iz­me­đu mač­ke i mi­ša pred­lo­gom da za­jed­no slu­ša­ju Zdrav­ka Čo­li­ća.
Ono što je bit­no i što Mi­lo­mi­ra Kra­go­vi­ća iz­dva­ja međ kla­si­ci­ma li­te­ra­tu­re za de­cu je je­dan jed­no­sta­van trik do kog sam do­šao či­ta­ju­ći go­di­na­ma Kra­go­vi­ća: KRA­GO­VI­ĆE­VE PO­EN­TE.
Obra­ti pa­žnju, po­što­va­ni či­ta­o­če, na po­sled­nje pa­su­se u pri­či­ca­ma i po­sled­nje sti­ho­ve u pe­sma­ma. Ča­ro­li­ja je ot­kri­ve­na. To je Kra­go­vić!

Pero Zubac

Pe­sme i pri­če se či­ta­ju br­zo i la­ko, jer su krat­ke, ve­se­le, za­ni­mlji­ve i uz­bu­dlji­ve. Kra­go­vi­će­ve pe­sme i pri­če isto­vre­me­no odi­šu ve­dri­nom, op­ti­mi­zmom i lju­ba­vlju, a sa dru­ge stra­ne – u nji­ma pre­o­vla­da­va­ju igra, hu­mor i ma­šta, kao glav­ne idej­ne i te­mat­ske oko­sni­ce sva­kog umet­nič­kog de­la za de­cu. Ne­ma sum­nje da ovaj pi­sac i te ka­ko po­zna­je du­šu i sen­zi­bi­li­tet sa­vre­me­nog mla­dog či­ta­o­ca, te na­sto­ji da pru­ži obi­lje sme­ha, ra­do­sti i za­ba­ve, a to je ono što je de­ci naj­po­treb­ni­je u sva­kom tre­nut­ku nji­ho­vog ži­vo­ta, ško­lo­va­nja i sa­zre­va­nja. Uz ma­što­vi­te ilu­stra­ci­je Ko­ste Mi­lo­va­no­vi­ća, bu­du­ći či­ta­o­ci knji­ge Šta sa­njaš u ogle­da­lu br­že će da ra­stu, sa­nja­ju­ći svo­je sno­ve u svo­jim ogle­da­li­ma.

Dr Mi­lu­tin Đu­rič­ko­vić