При­ча о Божић-Бати осла­ња се, за­пра­во, на јед­ну по­е­му аме­рич­ког про­фе­со­ра Кле­мен­та Клар­ка Му­ра, ко­ји је јед­не сне­жне зим­ске ве­че­ри, 23. де­цем­бра
1822, из­ре­ци­то­вао сво­јој де­ци свој пе­снич­ки са­став ко­ји је на­звао Из­ве­штај о по­се­ти Све­тог Ни­ко­ле. Ка­сни­је је, вре­ме­ном, Све­ти Ни­ко­ла по­и­сто­ве­ћен са Деда Мразом − ушав­ши у број­не до­мо­ве ши­ром све­та, и по­став­ши трад­нци­ја ко­ја већ де­це­ни­ја­ма одо­ле­ва свим про­ме­на­ма које до­но­си мо­дер­но до­ба.
Би­ло би, заи­ста, пра­во чу­до да је пре­да­ње оБожић-Бати про­ма­кло чувеном Френ­ку Л. Ба­у­му, јед­ном од нај­ве­ћих пи­са­ца за де­цу и твор­ца чу­де­сног ци­клу­са о Дороти Чаробњаку и Зе­мљи Оз. Ба­ум, ме­ђу­тим, не би био до­сле­дан се­би да ­је Божић-Бату сме­стио на Се­вер­ни пол, где га обич­но сме­штају у причама; он га је на­ста­нио у До­ли­ни Смеха − пре­кра­сном кра­ју ис­пу­ње­ном ра­до­шћу и спо­ко­јем. Али, не за­бо­ра­ви­мо, До­ли­на Смеха на­ла­зи се с дру­ге стра­не Пу­сти­ње Смр­ти − ко­ја се, опет, на­ла­зи на са­мом ју­жном ру­бу Зе­мље Оз. И та­ко је овај чу­де­сни пи­сац спо­јио сво­ја два ре­мек-де­ла; уо­ста­лом у јед­ној од књи­га о ци­клу­су о Озу, по­све при­род­но, по­ја­вљу­је се и сам Божић-Бата! Иа­ко ро­ђен као људ­ско би­ће, смрт­ник, за­хва­љу­ју­ћи Огр­та­чу бе­смрт­но­сти, ко­ји су му, као награду што до­но­си ра­дост свој де­ци све­та, по­да­ри­ли Бе­смрт­ни­ци, Божић-Бата остао је жив и чио до да­на да­на­шњег.
Жи­вот и авантуре Божић-Бате Френ­ка Ба­у­ма, пр­ви пут су угле­да­ли свет 1902. го­ди­не − али, за­чу­до, тре­ба­ло је да про­ђе више од века да ово де­ло бу­де об­ја­вље­но на на­шем је­зи­ку!