Pri­ča o de­voj­či­ci Haj­di sta­ra je vi­še od jed­nog ve­ka, ali još uvek ple­ni pa­žnju mla­dih či­ta­la­ca ši­rom sve­ta, iskri­ča­vom sve­ži­nom du­ha i či­stom ple­me­ni­to­šću svog de­ti­njeg sr­ca osva­ja ovo ču­de­sno de­te pla­ni­na svet oko se­be i već de­ce­ni­ja­ma oča­ra­va ma­lu i ve­li­ku či­ta­lač­ku pu­bli­ku.

S ra­do­šću pra­ti­mo Haj­di­ne pr­ve ko­ra­ke pre­ma sve­tu di­vljih, ču­de­sno le­pih pla­ni­na, s ne­str­pljenjem i strep­njom oče­ku­je­mo njen pr­vi su­sret s ne­po­zna­tim, stro­gim i osa­mlje­nim de­dom, oko ko­jeg je do­ko­na ljud­ska zlo­ba is­ple­la naj­ru­žni­je pred­ra­su­de. Sve to raz­bi­ja Haj­di svo­jom na­iv­nom ne­po­sred­no­šću i ljup­kom do­bro­tom. Mr­kog star­ca s pla­ni­ne oba­sja­va no­vo sun­ce, on na­la­zi raz­u­me­va­nja za Haj­din po­se­ban ča­rob­ni svet i ta­ko po­či­nje no­vi ži­vot za obo­je…

Hajdi i ostali junaci ove priče kreću se u idealizovanom, ali ipak mogućem svetu stvarnosti. Ovde su deca ugrađena u svet odraslih i zato ih čitaoci različitih uzrasta osećaju kao istinite i stvarno prisutne, na neki način svoje. Ako ih jednom upoznaju, moraju ih zavoleti i teško da će ih ikada zaboraviti…