Priča o sekaču bambusa (Taketori monogatari) je najstarija sačuvana fantastična priča u Japanu. Pretpostavlja se da je nastala u Heian periodu (794–1192), tačnije, krajem IX ili početkom X veka. Delo je od izuzetnog značaja za japansku književnost jer je na prekretnici od mitoloških priča ka novom, autohtonom žanru monogatari (priča). U najvećem delu ovoga žanra, Genđi monogatariju (Priča o Genđiju, oko 1008), Murasaki Šikibu Priču o sekaču bambusa naziva „pretečom svih monogatarija“. Ova napomena govori u prilog činjenici da delo ne samo da je bilo dobro poznato, nego i veoma cenjeno u književnim krugovima na japanskom dvoru. Iz istog izvora saznajemo da je u to vreme postojala ilustrovana verzija ove priče pod naslovom Ilustrovana priča o princezi Kagujahime. Tome je, svakako, doprineo bogati svet imaginacije u delu i njegova složena, a ujedno kompaktna i racionalna struktura. Japanski istoričar književnosti Kato Šuići jednostavno zaključuje da je Taketori monogatari „nešto sasvim posebno“.