Ihara Saikaku (1642‒1693) jedan je od najpopularnijih japanskih klasika. Poznat je kao pesnik, ali je veliku popularnost i slavu stekao proznim delima. Njegove pripovetke i romani svrstavaju se u izuzetno značajna dela klasične japanske književnosti. Posebno je postao cenjen krajem XIX veka, kada se u japanskoj književnosti javljaju naturalizam i realizam. Posle Drugog svetskog rata objavljena su njegova celokupna dela i on postaje priznat kao jedan od najznačajnijih i najoriginalnijih japanskih pisaca. Saikaku je pseudonim koji je pisac prihvatio u svojim tridesetim godinama. Pre toga, koristio je ime Ihara Kakuei, dok je njegovo pravo ime verovatno bilo Togo Hirajama. Rođen je u Osaki, u imućnoj trgovačkoj porodici.

Knjiga Pregršt srebra u zoru predstavlja izbor njegovih pripovedaka i romana. „Pripovetka o Sejžuru iz mesta Himeži, poznatom po lepim devojkama“, „Pričanja sastavljača Almanaha“ i „Pripovedanje o Zengobeju, planini ljubavi“, otkrivaju Saikakua kao izvrsnog i duhovitog pripovedača. Njegovi Poslednji saveti, u prvom delu, ispunjeni su razmišljanjima o japanskom trgovačkom staležu u nastajanju, dok drugi deo ima pomalo podsmešljiv podnaslov „Ljudska srca u ovom našem svetu“. U ovoj izuzetnoj knjizi objavljeni su i roman Život zaljubljene žene, kao i šest knjiga Saikakuove Večne riznice japanske porodice.