Prevod s japanskog Mateja Matić; pogovor Dalibor Kličković

Roman Ja sam mačak, komično remek-delo, japanskog klasika Nacume Sosekija (pisan je između 1905 i 1906. godine) predstavlja satiričan pogled na japansko društvo, s akcentom na srednju klasu, tokom Meiđi perioda. Sa oštrom duhovitošću i sarkastičnom oštricom, ovo nesvakidašnje delo prati hirovite avanture udomljenog, poprilično lenjivog mačka, koji luta po komšiluku i prvenstveno posmatra i izučava ljude, s kojima provodi mnogo više vremena, ume-sto da je sa drugim mačkama. Komentariše prevashodno sve gluposti i mane ljudskog roda, retko kad i vrline, počevši od svog mrzovoljnog domaćina Kušamija, učitelja engleskog jezika, njegove porodice i brojnih prijatelja, koji mu često dolaze u posetu, ponekad i nenajavljeni…

„Nonšalantan niz anegdota i mudrarija, koje je ispričao mačak koji nema ni ime i koji nikada nije ulovio miša, i nije dobar ni za šta osim za posmatranje ljudskih bića u svakodnevici…” – Njujorker.

Pored harizme pisca „teških” tema, osobito svojim ranim delima predstavlja se još jedan Soseki – komičar silovite inspiracije i britke oštrice, i onda kada je njegov humor satkan od fine ironije, kao i onda kada mu je bliža bespoštedna satira, pokatkad do otvorenog cinizma i ne uvek u „politički korektnom” maniru. Umesto anatoma društva i forenzičara ljudskog srca, naročito u toj ranoj fazi javlja se Soseki stilista i pripovedač, transcendentan prema realnosti i sav predan beskrajnim jezičkim igrarijama i bravurama. Ceo svoj obimni opus pisac će proizvesti za samo poslednjih desetak godina života, dok humor u atmosferi pozorišta apsurda dominira prvim romanom Ja sam mačak, koji bi se mogao nazvati paradigmom njegovog ukupnog stvaralaštva…

Dalibor Kličković

Nacume Soseki (1867–1916) jedan je od najznačajnijih japanskih pisaca iz vremena moderne, na prelazu iz XIX u XX vek. Takozvani Meiđi period (1868–1912), u kojem je živeo Soseki, bio je prekretnica u japanskom  društvu i kulturi. Pod uticajem Evrope i Amerike, zemlja se otvara prema svetu, posle samoizolacije koja je trajala više od dve stotine godina. Napisao je izvanredna dela koja su postavila temelj savremenom japanskom romanu. Njegovi prvi romani Ja sam mačak i Gospodičić puni su duhovitosti, humora i ironije, koje ubrzo napušta. Njegova prva triologija San-širo, Zatim, Kapija, u znaku je traganja za smislom života. Posle teškog bolovanja objavljuje drugu triologiju Jesenja ravnodnevica, Putnik, Duša, u kojoj osvetljava egoizam i usamljenost savremenih ljudi.