Књига Предрага Протића Класици и други садржи шеснаест есеја о српским писцима у широком распону од почетка деветнаестог до прве деценије двадесетог века; од Проте Матеје Ненадовића и Јована Стерије Поповића, преко Ђуре Јакшића и Стевана Сремца до Бранислава Нушића и Борисава Станковића. Поред целовитих есеја о појединим писцима Протић се бави и појединачним случајевима из прошлости, па тумачи однос Јована Скерлића према Његошу и Јоакиму Вујићу, анализира „Карловачког ђака” Косте Руварца, подсећа на полузаборављене писце попут Јелене Димитријевић, посматра историчара Панту Срећковића и политичара и публицисту Сава Бјелановића првенствено као писце.
Мада објављени у току неколико деценија, у различитим публикацијама и различитим поводима, Протићеви есеји представљају, упркос привидној фрагментарности, доста целовито виђење духовних кретања код Срба у деветнаестом веку, осветљавају и објашњавају неке сукобе, заблуде и неспоразуме и дају увид у једну не само значајну, него и динамичну историјску епоху.