Prevod s japanskog MILICA MESAROVIĆ

Šta se dešava sa ljudima i sa samom ljudskošću kada nam oduzmu mogućnost da pamtimo? Bunt, otpor i potreba da se sećamo, pišemo i volimo. Potreba da od sećanja načinimo poslednji čin neposlušnosti.

Na neimenovanom ostrvu, uz neimenovanu obalu, gdepredmeti neprimetno nestaju – šeširi, ptice, ruže, pa i sećanja na njih – zaborav postaje jedini način preživljavanja. Većina stanovnika ostrva ne primećuje te promene, dok oni retki koji još mogu da se sete izgubljenih stvari, žive u strahu od okrutne Tajne policije i Skupljača sećanja, odlučnih da sve nestalo zauvek ostane zaboravljeno. Oni koji se i dalje sećaju bivaju kažnjeni, ali kada mlada spisateljica odluči da sačuva ono što svet briše, otpor postaje čin ljubavi, a uspomene najopasniji oblik nade. Kako njene ukućane obuzimaju strah i gubitak, tako se hvataju za njeno pisanje kao za jedini način da sačuvaju prošlost.

Skupljači sećanja je potresna, nadrealna priča o gubitku, sećanju i snazi da se, i kad sve nestaje, sačuva ono što nas čini ljudima. Dobitnik je Nagrade za najbolju prevedenu knjigu 2020. godine i Nagrade Njujork Tajmsa „100 najznačajnih knjiga 2020. godine”. Idealna za ljubitelje Saramagovog Slepila i Orvelove 1984.

Knjiga je u Japanu objavljena pod naslovom Tajna kristalizacija (Hisoyaka na Kesshō), dok se na engleskom govornom području pojavila kao The Memory Police.

Joko Ogava (1962) jedna je od najzanimljivijih i najznačajnijih japanskih pisaca s kraja 20. i početka 21. veka. Objavila je preko davdeset romana i nekoliko knjiga priča. Dobila je gotovo sve prestižne književne nagrade u Japanu. Akutagavinu nagradu za Dnevnik trudnoće, nagradu Jomijuri za roman Profesor i njegova domaćica, Tanizakijevu nagradu za knjigu Minin marš. Dobitnica je i nagrade Širli Džekson za knjigu Bazen 2008, kao i Independentovu nagradu za najbolju stranu knjigu Osveta, jedanaest mračnih priča 2014. godine. Prevođena je na mnoge strane jezike, posebno na engleski, francuski, italijanski, španski i kineski jezik.

Ogava se vešto kreće između nadrealnog i grotesknog, ponekad s primesama šaljivog, unoseći u svoja dela psihologiju dvosmislenih i duboko uznemirujućih ličnosti. Opsednuta je fizičkim i mentalnim poremećajima. I kad piše jednostavno i mirno, ona nas uvodi u sasvim ne-očekivane predele. Najpoznatija Ogavina dela su Profesor i njegova domaćica, Hotel Iris, Prstenjak, Bazen, Dnevnik trudnoće, Osveta, jedanaest mračnih priča, Skupljači sećanja…