Prevod s japanskog i pogovor DANIJELA VASIĆ

Radnja romana Huk talasa jednog od najčitanijih japanskih književnika, Jukija Mišime, odvija se na malenom ostrvu Utađima, u zalivu Ise. Iako je ime izmišljeno, ostrvo zaista postoji, a pisac ga je odabrao zato što se tamo i dalje praktikovao tradicionalni japanski način života, daleko od zahuktale urbanizacije koja je u posleratnom periodu zahvatila Japan.

Premda je na površini priča o čistoj ljubavi između mladog ribara i devojke-ronioca (ama), koja podseća na kakav mit ili bajku, roman ipak krije duboka značenja do kojih će čitalac dolaziti vraćajući se iznova ovom čarobnom štivu. Kontroverzni Mišima, koji je napisao Zabranjene boje, Zlatni paviljon i tetralogiju More plodnosti, a svoj život završio ritualnim samoubistvom posle neuspelog državnog udara, stvorio je još jedno remek-delo. U liku mladog ribara ovaplotio je istovremeno grčkog boga i simbol japanske tradicionalne etike, dok je u njegov junački podvig i u tradicionalno zanimanje njegove izabranice, utkao šintoističko nasleđe.

Pred čitaocem je zadatak da uživa u ovoj nežnoj ljubavnoj priči i usput da traga za onim, svima dobro znanim Mišimom…

Jukio Mišima je pseudonim Hiraoke Kimitakea (1925–1970), jednog od najčitanijih japanskih književnika. Čitaoce širom sveta privlačila je i Mišimina kontroverzna biografija, a naročito njegovo ritualnom samoubistvo nakon neuspelog državnog udara. Mišimin avangardni književni opus otkriva mešavinu tradicionalne i moderne estetike koja je prevazilazi granice Japana, a u fokusu njegovih dela su seksualnost, smrt i političke promene. Za sobom je veliki broj romana, drama, kratkih priča, eseja itd. Među najvažnijim romanima su: Zabranjene boje (1951), Zlatni paviljon (1956) i tetralogija More plodnosti (1964−1970). U više navrata je razmatran za Nobelovu nagradu za književnost, a u njegovu čast je 1998. ustanovljena godišnja nagrada za književnost (Mishima Yukio Sho).