Legendarna knjiga o životu životinja.
Ova uzbudljiva klasična priča o lanetu vodi nas u lisnatu zemlju i govori nam o odrastanju. Dugi put od mladunčeta do odraslog bića, krivudav put na kom se prepliću radosti i tuge, zamke i pouke, porivi i pozivi, čeka svako biće.
U koga će izrasti veselo, šumsko lane?
Kako će naučiti lekcije o prijateljstvu, tuzi, radosti i ponosu?
O tome govori ova knjiga koja je u svet odraslih otpremila brojne generacije…

Феликс Салтен, објавио је књигу Бамби, један живот у шуми, 1923. године. Убрзо је пре­ве­де­на на мно­ге је­зи­ке широм св­е­та и до­сти­гла је ве­ли­ку по­пу­лар­ност, ка­ко код нај­мла­ђих чи­та­ла­ца та­ко и код од­ра­слих. Подјед­на­ко смо ужи­ва­ли и у цртаном фил­му Вол­та Ди­зни­ја, ко­ји је сни­мљен по овом делу.

По­зна­ти ен­гле­ски пи­сац Џон Гол­свор­ди ова­ко је опи­сао свој до­жи­вљај ове при­че:
„Бам­би је див­на књи­га. Она ће оча­ра­ти не са­мо де­цу не­го и од­ра­сле ко­ји ви­ше ни­су те срећ­е да бу­ду де­ца. Не се­ћам се ни јед­не при­че о жи­во­ти­ња­ма ко­ја би се ош­три­ном за­па­жа­ња и уну­траш­њом исти­ни­тош­ћу мо­гла ме­ри­ти с овим жи­во­то­пи­сом јед­не ср­не. Феликс Сал­тен је пе­сник. Он пре свега ду­бо­ко осе­ћа бит при­ро­де, он во­ли жи­во­ти­ње. Ја не­ра­до слу­шам људ­ске р­е­чи из уста би­ћа без ра­зу­ма, али у овој је књи­зи во­лшеб­но баш то што у њој из­го­во­ре­не р­е­чи зра­че пра­вом то­пли­ном осе­ћа­ја би­ћа ко­ја го­во­ре.
То је ма­ло ре­мек-де­ло, ја­сно, ша­ро­ли­ко и ме­сти­ми­чно дирљи­во. Чи­тао сам га с ко­рек­тур­них тра­ка на пу­ту из Па­ри­за у Ка­ле пр­е пр­е­ла­за пре­ко Ка­на­ла. Чим бих про­чи­тао јед­ну тра­ку, дао бих је сво­јој же­ни, ко­ја би је та­ко­ђе про­чи­та­ла и до­да­ла же­ни мо­г не­ћа­ка, ко­ја би је про­чи­та­ла да би је за­тим пре­да­ла мо­м не­ћа­ку. Та­ко смо нас че­тво­ро три са­та се­де­ли и чи­та­ли у ти­хом за­но­су. А ко зна шта зна­чи чи­та­ти не­ку књи­гу у тра­ка­ма и ко зна шта зна­чи пут пре­ко Ка­на­ла, то­ме ће би­ти ја­сно да р­ет­ко ко­ја књи­га мо­же из­др­жа­ти та­кво искушење. Ста­вљам је на ср­це на­рочи­то лов­ци­ма.”