Dve antologije u izboru Miloša Crnjanskog štampane u međusobno obrnutim smerovima.
Ova moja antologija je, svakako, prvi rad ove vrste kod nas“, pisao je Crnjanski u Parizu, 1920. godine, ukazujuci na mnoge prepreke i zbrke koje prevodioca pri ovakvom radu cekaju. „Najteži deo moga rada bio je, po tome, odabiranje teksta… I, u Parizu, ja sam, utvrdivši tekst, provodio u muzejima, duge i svetle noci, koje se iz vidika nisu spustile na zemlju, nego samo na vrh srebrne neke trske, na starim svilama, dovodile su me do mirnog osmeha, kojim se jedino može razumeti tekst Lao-cea.“