Monah Saigjo (1118–1190), „Onaj koji ide na Zapad”, pravo ime Narikijo – klasik je japanske poezije, majstor tanke. Njegova biografija je umnogome zagonetna. Rođen je u vojničkoj porodici, povezanoj s dvorskom aristokratijom, u mladosti je služio u gardi koja je čuvala carsku palatu. Zamonašio se s dvadeset godina i najveći deo života proveo je u lutanju i pisanju. Živeo je u doba feudalnih ratova i borbe za vlast (klanovi Tajra i Minamoto), koji su se, sa svojim nesrećama, odrazile u njegovom delu, reprezentativnom za epohu kasnog klasicizma. Novator u poeziji, izvršio je veliki uticaj na kasniju japansku poeziju. Knjigu Planinska kućica čini više od 1500 pesama (od kojih su 77 tuđe), a, uz druge izvore, sačuvano je preko 2000 njegovih. Ovaj izbor njegovih pesama preveo je s ruskog Petar Vujičić.

„Saigjoova opažanja veoma su istančana i, saopštena u nekoliko reči, najčešće odvode čitaoca daleko; u najboljim pesmama, do granica do kojih je ovaj uopšte sposoban da stigne kad prikupi svu imaginativnu snagu i sve iskustvom usmeravane i određene unutarnje energije. Shvatam većinu njegovih pesama kao osigurano uzletište na kojem počinje čitalačko dograđivanje, domišljanje. Reći samo ono što je neophodno! I čitalac dobija priliku da se vine nekud. Jednostavnost slika, tek naznačeni odnosi i perspektive, odvode do ’poslednjih’, znači najznačajnijih uvida, do suštine bivanja na svetu, koliko ova može biti raskrivena i saopštena.”